Translate

Претражи овај блог

На чистини, на ветру, на висини

На чистини, на ветру, на висини
Рани критички радови о Мирославу Лукићу Бели Тукадрузу

Директни контакт

Директни контакт са дописницима, преводиоцима, сарадницима, пријатељима, филантропима, издавачима

ПРЕТРАЖИВАЧ. КОМПЛЕТАРИУМА

ПоРтАл |Сазвежђе З


СУРБИТА

петак, 6. мај 2022.

Последња сфера мистике | Миодраг Мркић

 

....

Кратке напомене о досадашњим издањима Фаталног ортодоксног Ускрса 1999. - Песма је написана 1999. године и први пут објављена у библиофилском издању Лукићеве књиге ВРАТА ЗВИЖДА, стр. 23 - 31. У том издању, испред поеме је песма “АРС ЛОНГА, ВИТА БРЕВИС”, а иза “Каталог осујећеног песника: Воденица осамдесет девет / деведесет осам”. Прва песма се завршава стиховима: “Поворке мртвих песника / распршиле су моје заблуде / и помогле ми да ступим на прави пут. // И један коњ, коњ из снова, или из детињства. // добар коњ који потрчи чак и на сенку бича. // Добри песници су мртви, и њима нудим своју песму...”

У “Каталогу...” има и оваквих стихова: “Жао ми је Оца, Мајке, фамилије. / (Будућност је мутна, као мутљаг у бари.) Истина је врло неугодна, // као црта којом се подвлачи. / Коме је ваљао рат,осим хуљама? / Тишина је предвече напета и плодна...” (стр. 34)

Прештампана је у књизи АРХИВ У ОСНИВАњУ, 1 - 5. Књига, сабраних песама, Друга, Мобаров институт: Заветине, Београд, 2002, 592 стр. ; стр. : 44 - 63. (ДЕЛА МИРОСЛАВА ЛУКИЋА у 32 књиге).

У чевртом српском издању КРАЉЕВСКИХ ИНСИГНИЈА - Одабране песме Мирослава Лукића, Заветине: Мобаров институт, Београд, 2003, 208 стр.; поема ФАТАЛНИ ОРТОДОКСНИ УСКРС 1999. појавила се нешто допуњена, са мотивом песме Стани, стани, Ибар водо... Стр. 118 - 142.

Ту верзију Лукић прештампава у 5.издању своје познате антологије српске поезије 20. века НЕСЕБИЧАН МУЗЕЈ Плус ултра. Врло је вероватно, дакле, да је то  последња верзија.....

... Изузетне по много чему. Те песме задиру у сферу последње мистике, како би рекао Берђајев, аутор кога критичар и антологичар М. Лукић врло често цитира...и коначан облик ове дуге песме. У раду који следи, узета је уобзир дакле, ова последња, антологијска верзија…*



видети опширније

 

 ____

Са дозволом  аутора, професора М. Мркића (1932. - 2022 ) допуштено је да се ПДФ ове књиге преузме у целини, не и поставља на друге локације или веб издања...

 

 

 

среда, 20. јануар 2021.

VELIKA IZDAJA U KOJU SMO VEROVALI: Okultisti su prevarili narod, konačni...

Десна рука Јована Крститеља

 

Десна рука Јована Крститеља



Вратите све три светиње

ономе Којему су дароване,*


његовим унуцима и праунуцима!


Честицу Часнога Крста,

чудотворну икону Пресвете Богородице Филеримоса

и десницу Св. Јована Крститеља!


Вратите их, ви који сте их запленили

у име Велике лажи (државне религије, Самозванца)!


Опомињем да вратите, одмах,

одмах!


         Нека буде воља твоја и на земљи као на небу (Мат. 6, 10)


          Благо Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља!

          Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божјој, и телом и душом.

         И воља Божја вршила се и на земљи његовог тела као и на небу његове душе.

         Ни глад. ни звер не повреди му тело у пустињи кроз многе године,

нити му душу повреди очајање због самоће, нити гордост због небесних виђења.

        Он не потражи од људи ни хлеба ни знања.

        Све му Бог даде што му беше од потребе, јер се беше потпуно предао вољи Божјој.


Ви, што се крстите Левом руком,

вратите!


Јер је дошло време да вратите!


Спасавајте и душу и тело.

Задњи је час.

 

Ако одоцните,

тешко вама,

од Бога

и деснице Јована Крститеља…

 

          20 јануар 2021.

 

________________________

  *  

Три велике светиње: честица Часнога Крста, чудотворна икона Пресвете Богородице Филеримоса и десница Св. Јована Крститеља су прешле дуг историјски пут до данас: од Јерусалима, преко Цариграда су стигле у посјед крсташких витезова Св. Јована Крститеља који су их приликом крсташких похода заплијенили. У почетку су се налазиле на Родосу, а затим од средине 16. вијека на Малти. То је разлог што су витезови Св. Јована прозвани Малтешким. У вријеме Наполеонових ратова генерал Малтешког реда је предао светиње на чување православном руском цару Павлу Првом Романову. Свечани пренос светиња са Малте на Царски двор обављен је 20. октобра 1799.г. по старом календару. Чуване су на двору Романових у Петрограду одакле су повремено изношене у царски љетњиковац у Гатчину све до Бољшевичке револуције у Русији 1918, када их је из Русије изнијела Марија Фјодоровна, мајка Императора Св. Мученика Николаја Другог у Копенхаген (она је била Данска принцеза). Пред своју кончину предала их је знаменитом руском Митрополиту Антонију Храповицком који је светиње преко Берлина донио у Београд.
Тада су предате на дар Краљу Александру Карађорђевићу у знак благодарности руског народа и Руске цркве за пријем великог броја избјеглица из Русије. Светиње су чуване у краљевском двору на Дедињу до 1941, када их је Краљ Петар Други са Патријархом Гаврилом Дожићем, оставио Управи Манастира Острога на чување. Из Острога светиње су заплијењене од Републичких власти Црне Горе 1952. и пренијете у државни трезор. Рука Св. Јована Крститеља и дио Часног Крста Христовог су из трезора предате тадашњем Митрополиту Данилу Дајковићу у Цетињски манастир, а икона Пресвете Богородице Филеримоса 1978. је предата Државном музеју на Цетињу гдје се и данас налази. Рука Св. Јована и дио Часног Крста су у почетку биле похрањене у ризници Цетињског манастира, а од 1993. изнијете су на јавно поклоњење вјерницима у кивоту са моштима Св. Петра Цетињског а касније у параклис (капелу) посвећену Св. Јовану Крститељу, такође у самом Манастиру.  >>>>  Св. Јован Крститељ