Pesnik Trećeg oka. Osobeni stil M. Lukića (035)

...ZMIJA ČUVARKUĆA je izuzetna i po tome, što se u ovoj knjizi Lukić suočio sa ogromnom i tragičnom sudbinom 14. i 15. veka, sa Turskim virom. .
Ovaj pesnik, nije "kopao" samo tamo gde je upućivao Crnjanski, Lukićevi izvori su mnogi.
Ne samo da su se u pet njegovih lirskih krugova oglasili krikovi rađanja i bludi, patnje i ponosi, nego je u njima propevala pustoš koju su načinili u ovom veku hokus–pokusi, prolaznost, istorija.
ARHIV U OSNIVANJU, 1 - 2, može predstavljati srpsku poeziju na široko zamišljenom - ne samo srpskom, već evropskom i svetskom planu. To u ovom trenutku može nekom izgledati kao nekritička, preterana pohvala, ali za godinu - dve, to će postati jasno, ili barem očiglednije, ne samo jednom užem krugu ljudi...

... Pevajući iskreno o sudbini, istorijskoj i linoj, Lukić priznaje nelicemerno :
Pogrešio sam u mnogo emu
i prevarilo me je mnogo šta. . . On peva iz okrilja one najdublje žive tradicije svoga naroda :
Postoji jedan divan prozor
kroz koji se vidi vitka oskoruša,
krovovi susednih kuća
i na širokom vidiku zelenilo šume.

Bog je tu svratio na duže
i rekao tiho ono što treba činiti.

Ili je to bio putnik namernik
prerušen u Anđela?

Našao sam Ugovor sa budućnošću
i ostale papire tamo gde sam ih i ostavio. . .

Lukić je pesnik koji ima i Treće oko, kojim gleda u Budućnost i vidi stvari koje će doći. Kad govori pomalo humorno o povratku ikone Trojeruice u Beograd, on se ne sprda sa svetinjom, već oneobičava jednu sumornu činjenicu stvarnosti i istorijskog udesa :
Iz mišijih rupa ne izlaze samo miševi,
već i vitezovi, preokret i provincije
zaboravljene,
jata kokošaka koje su propevale, rojevi muha

Nastupio je, zaista, preokret
ne sa vedrinom toplog dugog leta
već pribiranjem Duha. . .
To je poruka čoveka krupnog dara i čiste duše, koji će pobediti i pobeđuje vreme i favorite vremena, jer poseduje ogromnu, svepobeđujuću snagu istine, ... i vere.
Lukić je mnogo bolji pesnik nego što na prvi pogled izgleda : i kada se čini da je rasejan, to je zato što to dolazi od duboke misli, od seva. To je pesnik koji se rvao sa toplim prilivima besmisla i njihovim koncentričnim krugovima i širenjima.
To je pesnik onog istinskog, unutrašnjeg preokreta - pribiranja, koji je tek počeo da pruža svoje korenje dublje u narodu... Mada je ovaj pesnik - tvrdimo, najdublje ukorenjen u stvaralaštvu koje je zasnovano na žrtvi... Lukićeva otadžbina prolazi kroz jednu od najkošmarnijih, najgrozomornijih etapa u svojoj ionako tragičnoj sudbini, i pesnik deli tu sudbinu svoje zemlje, i sve ono loše i pogibljeno što ona sa sobom nosi. Lukić je pesnik tragedije svoje otadžbine, ali i pesnik koji je naučio ceniti čoveka više nego zlato, više nego bogatstvo, više nego slavu, više nego mesec i zvezde.

To je pesnik koji se - prošavši kroz tragediju - uzdigao do Liturgije...

Sav. Ig. Mitrović

Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića

Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm.
str. 99 - 101