(Miroslav Lukić : LITURGIJA, Zavetine, Beograd, 1997 ;
UJKIN DOM, Apostrof, Beograd, 1997)
Nedavno je ( u poslednjem broju beogradskog asopisa "Savremenik plus" 50 - 52 / 1997, str. 104 - 105) objavljen Lukićev "epilog" romanima "Liturgija" i "Ujkin dom" , pod naslovom Hiljadu godina samoće, izvrstan tekst o predistoriji i istoriji nastanka oba romana. Knjige, koje su sada, posle toliko vremena, konačno u knjižarskim izlozima i u rukama čitalaca, dugo su se "kuvale" u piscu, prošle su "dugo i nepoznato putovanje". Oba romana bi se mogla uporediti sa izvanrednim freskama po našim manastirima, s tim što je UJKIN DOM, neobični niz u kome vlada kao vrhunsko, lirsko, pasternakovsko načelo. Sudbina glavnog junaka UJKINOG DOMA, Bore Mišljenovića, bila je zapečaćena 1948. godine, kada je oteran na Goli otok. Međutim, Lukićev roman se bitno razlikuje od svih do sada objavljenih romana o Golom otoku - i po stilu i po lakoći komponovanja. To nije samo roman o Golom otoku, nije napisan u poznatoj i potrošenoj matrici. Roman je, u stvari, napisan kao uverljiva predstava košmara, fantazmagorije. Roman se završava i zbirkom stihova glavnog junaka - Bore Mišljenovića - izvrsnim stihovima. Ta zbirka uopšte nije strano telo u romanu : ti stihovi otkrivaju ono neizrecivo i najlepše i najintimnije u karakteru glavnog junaka Mišljenovića. Bora Mišljenović je poslednji Mišljenović, poslednji izdanak jedne gazdaške familije u Zviždu.
LITURGIJA, koja je skoro dvostruko obimnija od Ujkinog doma, komponovana je drukčije : kao roman - liturgija. Potka romana LITURGIJA prepletena je sa izvornim liturgijskim tekstom (istaknut kurzivom), koji uopšte ne guši priču koju je trebalo ispričati. Jedan od "pisaca" romana LITURGIJA je Pavle Mišljenović, bivši predratni seoski delovođa i deda Bore Mišljenovića - junaka "Ujkinog doma". To je po mnogo čemu dobra knjiga, i ona teško da se može porediti sa bilo kojom drugom u ovogodišnjoj romanesknoj produkciji, a bogami i sa romanima objavljenim u minulim decenijama. Pre svega, zbog naina na koji je komponovana. Lukić je pokušao da sastavi roman - liturgiju, i u tome je uspeo. Predmet ove knjige je tragizam srpske istorije, istorijske sudbine, od kosovskih vremena, pa sve do poslednjih dana života pisara Pavla Mišljenovića, dakle, do 1954. godine. Glavni junak, Pavle Mišljenović, ekajući da se njegov unuk Bora Mišljenović vrati iz zatvora, diže ruku na sebe - nekoliko nedelja pre povratka B. Mišljenovića. Knjiga, kao ni jedan drugi posleratni roman, doarava tragiku i apsurd posleratnih "vunenih vremena". Knjiga progovara i o tragčinoj sudbini ruske emigracije, i posle prvog i posle drugog svetskog rata u Srbiji. Lukić nije napisao roman - tragediju, jer da je to uinio, to ne bi bilo vredno spomena, jer su i drugi napisali romane - tragedije, i u našoj i u svetskoj književnosti . Lukić je shvatio da je Aristotel, pišući o tragediji, pisao o tragediji kao o žanru, a ne o tragediji kao celini. Tragedija se, prosto rečeno, ne može razumeti iz tragedije, već iz liturgije. Tumači, a verujem da će ih biti sve više vremenom, koji budu krenuli tim putem, shvatiće u stvari kakav je ovaj pisac učinio podvig. Čitaocu ovog romana će se na prvi pogled dopasti raskošne slike prirode, običaja, i ona nedovoljna poznata aroma jednog podneblja koje je privuklo, ne slučajno, i pesnika Miodraga Pavlovića. Ili filmskog reditelja i pisca Živojina Pavlovića.
Poprište na kojem se odvija roman LITURGIJA su jedno imaginarno selo severoistone Srbije, kafana na drumu VELIKA MAGAZA i hram Vaznesenje Gospodnje. Na tom poprištu se, na radost čitalaca, dogodilo pravo čudo, ili , kako sam pisac veli, u jednom svom nedavno objavljenom eseju: "VELIKA MAGAZA se otrgla svojim izmišljenim i stvarnim piscima, kaprisima urednika i izdavaa. Vremenom se otela vremenu, sudbini. VELIKA MAGAZA, u kojoj je ceo Bosiljkovac sa okolinom, zaljubila se u sebe i zaela u sebi još jednu VELIKU MAGAZU. Velika magaza VELIKE MAGAZE zaljubila se takođe u sebe i zaela je u sebi još jednu veliku magazu. I tako je to krenulo u beskraj. Ceo svet iz VELIKE MAGAZE trebalo je da bude u poslednjoj VELIKOJ MAGAZI. Nijedna od magaza u VELIKOJ MAGAZI nije poslednja...Vasko Popa je znao u emu je zagonetka i poruio je : NAĐITE SADA SVET" (Savremenik, nav. br. 1997, str. 105).
To je i ... preporuka eventualnim čitaocima : u romanima Miroslava Lukića LITURGIJA i UJKIN DOM, koji su povezani nevidljivim nitima, naćićete , zaista, otkriven čitav jedan tamni vilajet... Junaci ovih knjiga "pisari ili pisci (zašto to ne reći i za njenog sakupljača i priređivača?) , ispunjavaju AMANET. Oni su kao oni "drevni moreplovci " Čarlsa Simića : Gospod se pobrinuo za njihovo dugo i nepoznato putovanje. Ili sama, uzdignuta u mit, kuća nasred druma (VELIKA MAGAZA) - srpska knjiga mrtvih - knjiga u kojoj se sadržane mnoge druge knjige". (...)
....
Aleksandar Lukić, Savatije Ig. Mitrović, Batrić Cerović: NA VETRU NA ČISTINI NA VISINI.
Mit i metafora. Opus Umetnost mahagonija Miroslava Lukića
Edition Sectio Caesarea,Paris - Mobarov institut, Beograd, 2000. 260 str. 21 cm.
str. 149-151
Нема коментара:
Постави коментар